ISLAND -ZEMLJA VATRE I LEDA -REJKJAVIK 2023 - U PRIPREMI 2023 /bus, avio, transferi, hotel 4* B&B , vodic

Island, ostrvo koje ,,gori i dimi" , ostrvo nepreglednog zelenila i krajolika, uzbudljiva je i nesvakidašnja avantura. Ostrvo ima samo dva godišnja doba (leto na plus deset i zimu na plus pet stepeni Celzijusa, u proseku), i robuje čudesnoj rotaciji planete – tako što je pola godine okrenuto Suncu, a pola godine Mesecu. Zapravo, preko zime, koja traje od oktobra do aprila, na Islandu sviće u 11, a mrak počinje u 15 sati. Jedina prirodna atrakcija za to vreme, ali daleko od naseljenih mesta su aurore, polarna svetlost koja šara nebo. Od maja počinje dan, i to 24 sata: Sunce kao zalazi u dva ujutru, a ono što je islandska noć kod nas se naziva sumrakom i traje naredna dva sata. Ponoć pod sunčevim zracima (kad je lepo vreme) deluje nestvarno u gradu koji spava iza roletni ili navučenih zavesa.

Nedovoljno otkrivena i neistražena, ova mala ostrvska država na samom severu Evrope predstavlja pravu poslasticu za putnike odviknute od komercijalnih destinacija, željne avanture i novih iskustava. Island je zemlja nestvarnih prirodnih lepota u kojoj možete videti gotovo sve: od glečera opasanih ledom, preko polja lave, gejzira i vodopada pa sve do dugačkih plaža od belog i crnog peska, tektonskih ploča, termalnih izvora, plavih kitova, vulkanskih kupola kao i futurističkih građevina i još mnogo mnogo toga. Ovo nije obično putovanje, ovo je avantura koja se pamti čitavog života!

Korisne informacije:

ZANIMLJIVOSTI:

Posmatranje kitova: Island je jedno od najboljih mesta na svetu gde se zapanjuće možete približiti kitovima. Ovde se nalazi preko 2000 vrsti uključujući plavog, grbavog,orka.  Glavno mesto je Husavik, ali ture sa profesionalcima pružaju mogućnost krstarenja do Trollaskagi i stare luke Rejkjavika. Špic sezone  je od maja do septembra.

Futurističke crkve: Island ima futurističke, mitske i iznenađujući modernističke crkve, poput ogromne crkve u Rejkjaviku Halgrimskirkja, inspirisana tragovima lave. Crkva u Stykkisholmur-u podseća na izbeljen pršljen velikog boga, dok u Akureyri-u inspirisana je Frenkom Loj Rajtom. Crkva u Olafsvik-u podseća na mrežu krila aviona, dok u Blondous-u podseća na vulkansku sivu kapu, a u Bjarnaneskirkja-u crkva je potpuno bela piramida koja podseća na Vatnajekidl, odnosno najveći lednik na Islandu.

Posmatranje ptica:  Na proleće i leto migriraju jata iz Afrike i Amerike i pridruže se lokalnim pticama- divlja guska,  15 vrsti patki, morski gnjurac, siva čaplja. Glavno mesto za posmatranje ptica je na jezeru Myvatn, Vestfirdir,Dyrholaey,  Ingolfshofdi i Westmann ostrva. Island se takođe može pohvaliti staništem arktičkih ptica, i Islandskim sokolom-najvećim na svetu.

Kultura: Island se ističe kreativnošću, prepoznatljiv je dizajn Dizajnerskog centra u Rejkjaviku. Osećaj duhovitosti i tradicije oseća se i u drugim oblastima : Bjork, Sigur Ros, umetnik Olafur Eliason, pisci Arnaldur Indridason i nobelovac Haldor Kiljan Laxness.

Nordijsko nasleđe: Islandsko veličanstveno nasleđe predstavlja duhove iz drevnih nordijskih mitologija. Breithafjordur je nekada progonio zli Erik Crveni (otrkio je Grenland) , dok je Borgarfjordur-om nekada upravljao Egil –  Posetite Keldur i kuću prekrivenu travom ili inzvanredni muzej na liticama u Skogar-u, ili u  Njardviku-u  u Vikingaheaimer-ovom muzeju 1000 godišnji stari brod koji je plovio za Ameriku.

Polarna svetlost: Od oktobra do aprila, Island je sjajna platforma polarne svetlosti, kada se naelektrisane čestice solarnih magnetnih polja spoje sa atomima atmosfere stvarajući raznobojnu nebesku čaroliju. Nije bitno da li se nalazite na poljima, seoskim dolinama ili blistavim glečerima u svakom delu imate šansu za ovaj nebeski spektakl.

Geotermalni bazeni: Plava laguna je turistički žreb u blizini Rejkjavika, ali Island je prošaran plavim mlečnim geotermalnim bazenima. Tople kupke obiluju oko Hveragerdl-a, dok Laugarvatn ima jedinstveni gejzir saunu.  Lysuholslaug je bogat algama koje su odlične za kožu, dok Krossneslaug i Hofsos nude fantastične bazene pored okeana. Jezero Mivatn mirniju alternativu poput plave lagune.

Vodopadi: Islandski vodopadi izgledaju poput onih sa reklama. Dettefoss ima najmoćniji pad u Evropi, dok Godafoss nosi naziv  „Vodopad Bogova“.

Kitovo meso: kitovo meso se još uvek služi u restoranima, uglavnom zbog turista koji imaju uverenje da je ovo deo islandske kulture. Ali Islanđani su ubili kita 30ih i samo 5% njih ga je pojelo. Ukoliko stvarno želite lokalnu poslasticu probajte Artičkog jastoga na mestima poput Vid Fjorubordid u ribarskom delu Stokkseyri pored Rejkjavika.

Vilenjaci: Dok norvežanski džinovski trolovi imaju natprirodno poštovanje, islandski vilenjaci izgledaju malo blesavo. Više od polovine stanovništva tvrdi da veruju u Huldufolk – skrivene ljude poput nas samo nevidljive. Obično su mirni, naljute se zbog nepoštovanja ili prestupa.

Runtur: možemo prevesti kao „vožnja u krug“, runtur je nastao među mladima koji su pokušali da naprave veštačko uzbuđenje u njihovim životima, posebno u hladnim zimskim mesecima. Ovo podrazumeva bande glasnih tinejdžera koji se u svojim automobilima voze okolo, uz povremeno zaustavljanje na parkinzima radi druženja.

Tradicionalna Islandska kuhinja: Za razliku od kitovog mesa, ova stvar je drevni pedigre- ali se teško vari. Hakarl ili trula ajkula – toksiččna ajkula koja je sahranjena mesecima, a zatim sušena da bi bila jestiva. Svid – zaklana i kuvana glava ovce na tanjiru. Hrutspungu – kiseli testisi ovna. Od nosa do repa ovde se sve jede.

Humar – arktički jastog kuvan na maslacu sa belim lukom, serviran sa mirođijom i salatom.
Jagnjetina – punjene islandske viršle predstavljaju nacionalni obrok, jedu se sa svime.
Skir – Islandski jogurt- iako je tehnički bliže mekom siru. U svakom slučaju pomešan je sa mlekom i serviran sa islandskim borovnicama, ovo je ukusno i zdravo.

Islandska tradicija upozorava da se ne baca kamenje zbog opasnosti od slučajnom udara huldufolk-a.

STANOVNIŠTVO
Izolacija Islanda i nedostatak imigracije čine Island jednom od najvećih svetskih genetski nerazređom populacijom- laboratorije za genetske studije su pokazale da se njihovim ljudima lako može ući u trag porodičnog stabla čak vekovima unazad.Islandsko pismo se takođe malo promenilo od prvog zapisanog u 12.veku. Većina meštana odlično priča engleski. Islandska prezimena su jako karakteristična- formirana su kombinacijom imena oca ili majke plus pol i na to se doda son ili dottir. Dakle Einar i Helgarin sin Erik je Erik Einarsson, ali ćerka Gudrun može biti Gudrun Einarsdottis ili Gudrun Helgarsdottir. A ako Erik ima sina Einar, on bi bio Einar Eriksson.

ŠOPING
Ovde je popularna tradicionalna trikotaža.  Čak i ako džemper košta 100 funti, smatra se doživotnom investicijom.
Islandski dizajn je manje poznatiji u odnosu na Scandi Chic- ovde je jedinstvena modna kuća u Rejkjavik Dizajnerskom centru.
Popularne su majice na kojima se nalaze printovi vulkanskih kapa sa natpisom Hej zaboravio sam jogurt.
Odeća, obuća i  dodaci su napravljeni od jakih kostiju riba i imaju sivnu teksturu.

Valuta: Islandjsa kruna
Struja: Dvofazna, 230v
Populacija: 325,000
Površina: 4/5 veličine Engleske

Novac:  zvanična valuta je  islandska kruna (ISK)  ( 1 EUR = 138 ISK) kursna lista na dan objavljivanja programa.
PREPORUKA: Na Islandu se za plaćanja koriste kreditne kartice, retko je plaćanje u kešu. Menjačnica na Islandu ima vrlo malo( jedna na aerodromu Kefalik i nekoliko u okviru turističkih biroa u gradu koje imaju skraćeno radno vreme. Iz tog razloga preporučujemo da za plaćanje koristite kreditne kartice ili da pre polaska na put pokušate da u našim menjačnicama da kupite islandske krune (iznos koji vam može biti potreban za prve dana boravka na Islandu.)
Razlika u vremenu:  vreme na Islandu je minus jedan sat u odnosu na Srbiju (u trenutku objavljivanja programa) . Struja: 220 volti , Telefon: Sve mreže imaju roming . Klima :  S obzirom na geografsku širinu klima u zimskom period je umerena. Prosečne temperature u južnom delu zemlje se kreću od  -10 C do 0 C , dok je na severu prosečna temperatura između -25 C  -30 C. Zbog blizine Arktika zimski dani, posebno u Decembru, su kratki ali u Martu ima u proseku 12 sati dnevnog svetla, kao i u drugim delovima Evrope. Sunce izlazi između 07:00 -08:00 h a zalazi između 18:00 – 19:00 h.
Jezik : islandski koji je ostao gotovo nepromenjen od kada su Vikinzi naselili ostrvo u IX i X veku. Koriste se i engleski i danski. Hrana : islandska kuhinja temelji se na ribi i jagnjetini a najpoznatiji specijaliteti su : marinirani losos i smuđ, morski pas i skyr – vrsta jogurta.
Odeća : slojevita, udobna, topla, vodootporna (zimska jakna, pamučne pantalone ( ne farmerke jer one zadržavaju vlagu), udobna, nepromočiva obuća, kapa, šal, tople rukavice.) Kupovina: vuneni prekrivači, vikinški nakit od zlata i srebra, predmeti od lave.